27 Jul, 2015
U subotu sam ušao u jednu od onih malih radnji u blokovima. Supermarket nešto. Klaustofobično. Devojka koja je radila za kasom me je pogledala na sekund. Hteo sam da uzmem koka kolu, ali hladnu. U frižideru je bilo samo limenki. Izvadio sam jednu i primetio da je išarana crnim markerom. Vratio sam je i uzeo drugu, ali je isto bilo i sa njom, i sa trećom. Stojao sam tako možda minut dok nisam shvatio da su na svakoj limenci preškrabali ono mesto gde stoji preporučena cena. Prvo sam se uvredio, posle mi je bilo smešno. Zamislio sam nekog maskiranog osvetnika koji sa sobom nosi crni marker i škraba po proizvodima. Negde preškraba kalorijsku vrednost, negde cenu, negde nekoliko brojeva bar koda i nestane u noć. Zamišljam gazdu kako ga proklinje svako jutro kada mu prodavačice jave šta se desilo. Policajce koji gledaju video materijal sa kamera, nadajući se da će ga nekako prepoznati. CSI stručnjake. Naslove u novinama i na portalima. Blic: "Uneo je marker u supermarket, nećete verovati šta je uradio sa njim!". Tako nešto. Ne sviđa mi se pomisao na to da je gazda naredio nekom da precrta cenu, da bi prodavali koka kolu po 60 umesto po 50 dinara. U mojoj realnosti, osvetnik sa markerom postoji i neću se iznenaditi kada ponovo vidim njegov rad. ¡Viva la Revolución!
