28 Jul, 2015
Kada vozim kola, osećam se glupo. Kao mašina. Poput dela koji pomaže automobilu da stigne na svoje odredište, a ne obrnuto. Kada upalim radio, osećam se još gluplje. Ako pada kiša, voditelj mi kaže da uzmem kišobran. Zar se to ne govori samo glupim ljudima? Ako vidite da pada kiša, uzmite kišobran. Kada ste gladni, pojedite nešto. Ako ste žedni, znači da ste već dehidrirali. Popijte nešto i sledeći put uzmite vode i kada niste žedni. Očekujem da sutra upalim radio i čujem voditelja kako u lagano ritmu mrmori "Diši.Diši.Diši." Obraća mi se sa "ti". Voditelj je moj drugar, šeret koji će mi reći nešto užasno zanimljivo, poput "Uskoro na radiju XYZ, veliki letnji hit", ali će onda da namigne i doda "Ako želiš da čuješ šta je u pitanju, ostani uz radio XYZ, otkriću ti sve za desetak minuta". Zar to ne zanima samo glupe ljude? Ne znam da li da se ljutim na mog druga voditelja. Možda neko smatra i da je on glup, pa mu je dao glupi tekst i rekao mu da ga čita glupo, uz glupu muziku koja se ponavlja na svakih osam sati na svakoj glupoj radio stanici. Moguće je, čak i vrlo verovatno, da je glup samo onaj menadžer ili direktor ili gazda, koji kreira program na jedini način na koji ume: za sebi slične glupane. Ne mislim da sam materijal za druženje sa Gazdom, pa uglavnom brzo isključim radio. Dostojanstveno je biti glup sam sa sobom.
